|
FRUŠKOGORSKA
TRANSVERZALA
Ovo je
najstarija i najduža Jugoslovenska transverzala. Osnovana je daleke
1956. godine. Za proteklih 46 godina posto-janja transverzala je prošla
kroz različite faze. Imala je svoje uspone i zvezdane trenutke, a prošla
je i faze zapostavljenosti i (gotovo) izdisaja. Najteži period za ovu
transverzalu je bio, kada je svim učesnicima velikog Fruškogorskog
maratona istovremeno davana i knjižica i značka Fruškogorske
transverzale, a nisu je prešli. (Istina je da se trase Maratona i
Fruškogorske transverzale delimično poklapaju, ali su to, ipak, dve
različite akcije). Srećom, ta praksa je prestala početkom devedesetih
godina, kada je ponestalo značaka ove transverzale.
U toku svoga
skoro pedesetogodišnjeg postojanja, transverzala je tri puta
transformisana. 1996. godtne, poslednji put je transformisana i svečano
obnovljena. Sada ima 32 kontrolne tačke i duga je oko 160 kilometara.
Obeležena je dvosmerno sa ravnostranim crveno-belim trouglom.
Opis
staze.
Prva
kontrolna tačka je Stražilovo, planinarski dom istoimenog društva iz
Sremskih Karlovaca. Pečat kontrolne tačke je u domu koji je stalno
otvoren. Od doma obeležena staza vodi preko Selišta (u blizini se nalazi
izvor Masna ćupa, poznat po tome što je tu začeta ideja o osnivanju prve
planinarske organizacije u Vojvodini). Od Selišta staza vodi na Stolove,
pa do planinarskog doma na Glavici. (Trasa ovoga dela planinarske
transverzale delimično se poklapa sa stazom Fruškogorskog maratona).
Udaljenost od doma na Stražilovu do doma na Glavici je 9,3 km i to se
prelazi za 3 časa hoda. Na Glavici je druga kontrolna tačka ove
transverzale, a tu je i odgovarajući pečat.
Od Glavice,
KT 2, markacija sledi markaciju Fruškogorskog maratona, ali u obrnutom
smeru. Spušta se najpre kroz šumu do blago nagnute livade. Potom se ide
livadom do Novoselskog potoka. Po prelasku potoka izlazi se na
magistralni put Novi Sad - Iriški Venac - Ruma. Kada se pređe na put,
prolazi se pored niza vikendica naselja Paragovo. Potom se ulazi u
kamenolom Orlovo bojište i ide njim sve vreme uzbrdo dok se ne stigne na
lep vidikovac iznad Orlovog bojišta. Od vidikovca ide se skoro vodoravno
kroz šumu, pa se naglo skreće desno strmo nizbrdo. Kad se siđe do
asfalta, u neposrednoj blizini jedan do drugoga nalaze se domovi Crvenog
čota (u izgradnji), Orlovca, Medicinara, Penzionera, Železničara. Tu je
KT 3. Pečat se nalazi u domu PD Železničar-a koji ima stalnog domara. Od
doma na Glavici do Popovice je oko 80 minuta hoda, ili 3,7 km.
Staza
transverzale vodi i dalje na zapad. Od doma se ide do kraja asfaltnog
puta, zatim levo, pa desno nizbrdo, pored ostataka jezera na Popovici.
Od njega uzbrdo na prevoj. Sa prevoja se spušta pored Ledinačke kule
(ostatak srednjovekovne crkve Sv.Sava) u selo Stari Ledinci. Iz sela
preko potoka i pored crkve (koja se obnavlja) i preko asfaltnog puta,
opet uzbrdo do groblja i sledećeg prevoja. Od prevoja kolskim putem
spušta se u potok Šandorovac, a po prelasku potoka uzbrdo do Rakovačke
pećinske crkvice, isposnice. Odatle na prevoj, pa livadama i oranicama
do manastira Rakovac koji je KT 4 ove transverzale. Od Popovice do
manastira Rakovac ima 6 km i prepešači se za 2,5 časa. Pečat je u
manastiru kod kaluđerica, a tu je i pečat sledeće KT 5 Dumbovo, jer kod
Dumbovačkog vodopada nema pogodnog mesta za pečat.
Od manastira
se izađe na asfalt i krene levo ka Zmajevcu, blago uzbrdo. Ide se
asfaltnim putem sve do spomenika partizanima kod bivšeg rudnika ukrasnog
kamena, a koji je levo od puta. Odmah iza spomenika skreće se desco
najpre kolskim putem pored kuća uz potok. Posle 20 minuta napušta se put
i skreće desno
strmo uzbrdo
do prevoja. Na prevoju izlazi se na šumski put. Skrene se njime levo
jedno 350 m, a zatim strmo nizbrdo do potoka Dumbovo. Tu treba skrenuti
levo uz potok dosta zapuštenom stazom oko 15 minuta sve do vodopada koji
je visok 5 m i atrakcija je u Fruškoj gori. Od Rakovca dovde ima 3,3 km
i prelazi se za 1,5 čas hoda.
Od vodopada
se treba vratiti niz potok do putokazne table koja je na drvetu (5 min.
hoda). Ovde treba skrenuti levo strmo uzbrdo na prevoj. Dalje se ide
skoro izohipsom pored lugarnice „Rim" sve do makadamskog puta Brankovac
- Beočin nazvan „Dubčekov put". Skreće se tim putem desno, nizbrdo sve
do manastira Beočin koji je KT 6 ove transverzale. Pečat je u manastiru
Beočin kod monahinja. Od vodopada Dumbovo do manastira Beočin ima oko
1,5 čas hoda, a udaljenost je 3,6 km.
Od manastira
Beočin ide se na jug (paziti na odvojak puta) kroz šumu, delom šumskim
putem, delom stazom, stalno uzbrdo sve do izlaska na grebenski put, kod
same raskrsnice asfaltnih puteva, ispod najvišeg vrha Fruške gore,
Crvenog čota. Od raskrsnice skreće se desno malo asfaltom, a potom
makadamom do ograđenog terena sa predajnikom na vrhu sada srušenim. Od
raskršća udaljenost je samo 250 m. Tu kod dežurnih na predajniku je i
pečat KT 7. Udaljenost od Beočina je 4 km, a pešači se čitava 2 časa,
jer se ide uzbrdo.
Kraticom sa
istočne strane pored ograde predajnika na Crvenom čotu, a kroz šumu
nizbrdo, ali sada na sever, staza vodi do asfaltnog puta koji vodi na
Osovlje. Na Osovlju, odmaralištu NIS-a i planinarskom domu nalazi se
pečat transverzale - KT 8. Udaljenost od Crvenog čota je svega 1,7 km, i
to se nizbrdo prelazi za 30-tak minuta.
Od doma -
odmarališta se krene natrag uzbrdo asfaltom, ali samo 80 metara, i tu
desno šumskim putem uzbrdo kroz šumu sve do prevoja. Sa leve strane
dolazi drugi šumski put od Crvenog čota koji vodi ka Dolini kestenova.
Pođe se njime desno nizbrdo i posle samo desetak minuta hoda stiže se do
proređene hrastove šume. Napušta se šumski put skreće levo nizbrdo po
kamenjaru oko 150 m sve do golih stena koje štrče iz bujnog šumskog
pojasa. Ovo mesto je Orlovac, i to je KT 9. Od Osovlja do Orlovca ima
nešto oko 40 minuta hoda, a udaljenost je 1,5 km. Pečat ove kontrolne
tačke nalazi se na Osovlju.
Dalje se ide
tako što se vrati uzbrdo do šumskog puta i obeležene staze. Čim se dođe
do staze skreće se levo, uglavnom nizbrdo. Prelaze se dva potoka,
pritoke najvećeg fpuškogorskog vodotoka Potornja. Uspinje se na dva
manja prevoja da bi se stiglo do Doline kestenova. Tu se nastavlja
kolskim putem ka Stramputici (zapuštenom planinarskim domom ugašenog
društva „Kesten" iz Ledinaca). Usled seče šume obeležavanje puta nije
najbolje, ali držeći se potoka Potoranj ne može se zalutati. Kada se
dolina proširi stiže se do Stramputice, a odatle niskim prevojem prelazi
se u dolinu Ugljarskog potoka, gde je hotel i odmaralište beočinske
fabrike cementa, koje trenutno ne radi. Ovo mesto sa prostranom livadom
okruženo sa svih strana šumom naziva se Andrevlje. Ovde je pečat i KT
10. Od Orlovca dovde ima oko 2,5 časa hoda, a udaljenost je skoro 8 km.
Napustivši
Andrevlje ide se nizbrdo do potoka. Prelazi se potok, a zatim i
makadamski put koji vodi do kamenoloma. Odmah po izlasku na makadamski
put skreće se sa njega desno uzbrdo pored dve vikendice. Dalje je po
prelasku nagnute livade, šumski put koji ide grebenom uzbrdo ka jugu.
Ovim šumskim putem se ide sve do obeleženog skretanja blago desno
nizbrdo u dolinu potoka Tekeniš. Kada se siđe u potok u njegov izvorišni
deo dolazi se i do strogog prirodnog rezervata koji se zove Papratski
do. Iz potoka se naglo dosta strmo skreće desno. Kada se izađe iz potoka
dolazi se do šumskog puta koji pravi dosta velik luk oko jednog
izvorišta potoka. Zatim se izlazi na zapuštenu, zakorovljenu livadu a na
njenom gornjem kraju je Trešnjevac - KT 11. Tu je napuštena i razvaljena
lovačka kuća. Na drvetu ispred kuće je oznaka kontrole i putokaz ka
Rohalj bazama. Od Andrevlja do Trešnjevca udaljenost je 5 km i to
rastojanje se prelazi za 2 sata hoda. Pečat je na Andrevlju.
Dalje put
vodi uzbrdo pored odmarališta i lovačke kuće na Ravnom, sve do
planinskog bila. Tu se nastavlja paralelno sa grebenskim asfaltnim putem
Iriški Venac - Vizić. Posle dugotrajnog hoda po hrbtu planine, za 3 sata
se stiže do Rohalj baza i KT 12. Udaljenost od Trešnjevca je najveća u
toku celog obilaska transverzale i iznosi 11 km. U zgradi muzeja na
Rohalj bazama je pečat ove kontrolne tačke.
Sa Rohalj
baza put kreće pravcem sever nizbrdo u dolinu Neštinskog potoka sve do
proširenja doline koja se zove Janok. Od Janoka naglo se skreće levo,
uzbrdo, sada skoro na jug. Tako se ide sve do pomenutog grebenskog puta.
Put se preseca i asfaltiranim odvojkom posle 500 m se stiže do manastira
Đipše. U Đipši je KT 13. Pečat se nalazi kod monahinja ovog manastira
koji je u fazi obnove. Rastojanje Rohalj baze Đipša je skoro 10 km i
prelazi se za oko 2,5 časa hoda.
Put od Đipše
i dalje ide na jug preko niskog prevoja do sela Stara Bingula. Od
Bingule se može preko njiva i livada doći do puta Rohalj baze - Divoš.
Tu se skrene desno asfaltnim putem nizbrdo ka selu Divoš. Pre samog
ulaska u selo skreće se levo nizbrdo, postoji putokaz, i posle samo 500
m stiže se do manastira Kuveždin, gde je KT 14. Manastir se obnavlja, a
pored njega je malo ukopani izvor hladne vode. Kod sveštenika koji tu u
posebnoj kući živi nalazi se pečat transverzale. Od Đipše dovde ima oko
1,5 čas hoda, ili 6,5 km.
Od Kuveždina
se najpre pođe do kapele koja je 250 m udaljena, pa potom na niski
prevoj i spušta se prvo u jedan, a posle još dva bezimena potoka, sve
vreme idući na istok i stiže se do malog, sakrivenog manastira Svete
Petke - Petkovice. Ovde je KT 15, a pečat je kod monaha koji tu stalno
živi. Od Kuveždina udaljenost je 4 km i to se prelazi za 1,5 čas.
Nastavivši
put novoizgrađenim asfaltom za nešto više od pola časa hodanja stiže se
do manastira Šišatovac koji je KT 16 fruškogorske transverzale. Od
Petkovice do Šišatovca je 1,8 km. Pečat se nalazi u manastiru Šišatovcu.
Transverzalna staza dalje vodi severnije uzbrdo iznad sela Ležimira sve
dok ne izađe na asfaltni put koji vodi od S.Mitrovice preko Fruške gore
za Sviloš i podunavski put. Izašavši na taj put ide se levo asfaltom
blago uzbrdo pored vikendica do odvojka asfalta sa desne strane, koji
vodi do hotela „Fruška gora" i koji je na obodu šume, a okrenut je ka
jugu. Pečat je ove kontrolne tačke KT 17 u hotelu. Nažalost, i ovaj
objekat ne radi. Od manastira Šišatovca dovde se stiže za nešto više od
1 časa hoda, a udaljenost je 3,1 km.
Od hotela
„Fruška gora" put ide levo na istok kolskim putem pored vikendica uz
potok sve do kraškog vrela Kuštilj, koje je kaptirano za vodovod sela
Ležimira. Tu se kod predzadnje vikendice napušta put pa kroz proseku
trnjaka do šume. Odatle strmije uzbrdo do raskršća puteva, zatim levim
krakom uz dva spuštanja i penjanja, zbog presecanja potoka stiže se do
grebenskog asfaltnog puta na mestu kod „Lipe". Od hotela dovde ima oko
1,5 čas hoda. Odatle uglavnom asfaltom pored Letenke (gde je pečat) sve
do Jabuke gde je KT 18. Cela relacija od Ležimira dovde se prelazi za
3,5 sata hoda ili u kilometrima je to oko 10 km.
Od Jabuke i
partizanskog groblja prelazi se asfalt i ide na jug nizbrdo. Prati se
maratonska markacija, jer se tu potpuno poklapaju. Sve vreme se ide kroz
šumu. Samo se prolazi kroz jednu duguljastu ovalnu livadu gde je
markacija ređa, ali uz malo pažnje ne može se pogrešiti. Po silasku u
potok prolazi se pored ruševina već zaraslog manastira Bešenovo, koji
počinje da se obnavlja. Ulazi se u selo Bešenovački Prnjavor, Tu u
prodavnici je pečat KT 19. Sići sa Jabuke do Bešenovačkog Prnjavora
treba oko 1 čas hoda, a udaljenost je 3,3 km.
Nastavivši
asfaltom kroz ovo malo selo stiže se pri kraju do skretanja levo. Ulazi
se u kolski put koji se poklapa sa maratonskom stazom. Put ide uz potok
sve do zadnje vikendice. Tu se potok prelazi i nastavlja strmo livadom
do crnogorične šume. Prolazi se kroz nju, i ulazi u listopadnu. Kod
jedne desne krivine puta skreće se strmije uzbrdo levo i ide sve do
izlaska na asfaltni put Bešenovo - Crveni čot - Beočin. Pređe se
asfaltni put i dolazi do travnata ledine. Tu se prati makadam koji ide
desno. Maratonska staza nastavlja pravo u šumu do spomenika narodnog
heroja Pinkija, a transverzalni put prateći makadamski put ide desno
pored vikendica sa desne strane i šume sa leve. Počinje silazak nizbrdo
i tada se ide kroz livade i oranice sa lepim vidicima na ravni Srem sve
do manastira Mala Remeta gde je KT 20. Od Bešenovačkog Prnjavora dovde
ima oko 2 časa hoda, a inače rastojanje je 5,3 km. Pečat se nalazi kod
kaluđerica u manastiru.
Izašavši od
manastira na put ide se desno, a iz nedalekog centra sela skreće se levo
pored voćnjaka, oranica i vinograda. Ide se poljskim putem. Kada se
stigne do groblja sela Jazak, spusti se u selo. Tu se skreće levo. Dalje
trasa ide kroz selo asfaltnim putem sve do izlaska, a kada se dođe do sa
selom skoro spojenog Prnjavora, skreće se ponovo levo i stiže do
manastira Jazak. U manastiru je pečat KT 21. Od manastira Male Remete do
Jaska ima nešto preko 1 čas hoda, odnosno udaljenost je oko 4 km.
Za nastavak
puta ka Brankovcu treba (pre ulaska u manastir i potoka koji je
premošćen) skrenuti desno uzanim prolazom između kuće i voćnjaka. Odmah
se ide uzbrdo. I ovde se maratonska trasa poklapa sa transverzalnom.
Prolazi se pored šumske kuće Bučje, pa izlazi na asfaltni grebenski put.
Sve vreme se ide uzbrdo. Put se pređe i nastavi sa severne strane još
oko 2 km paralelno sa ovim putem sve do Brankovca koji je KT 22 i tu je
pečat. Udaljenost od Jaska je 6,5 km i relacija se prelazi za 3 časa
zbog uzbrdice.
Put ka
Zmajevcu prati asfaltni grebenski put s tim što najpre ide južno od
njega, a kasnije severno, ali na udaljenosti od nekoliko desetina
metara. Tako ide sve do Zmajevca koji je KT 23. U domu planinarskog
društva „Zmajevac" iz Vrdnika nalazi se pečat ove kontrolne tačke.
Deonica Brankovac - Zmajevac uglavnom ide po grebenu bez uspona i
silazaka. Prelazi se za 1 čas hoda, a udaljenost je 4,1 km. Pečat je u
domu na Zmajevcu.
Od doma na
Zmajevcu silazi se na asfaltni put, vraća oko 150 m, prođe raskršće i na
zaravni skrene levo u šumu ka Vrdniku. Ide se pravcem ka jugu. Markirani
put ide kroz šumu do asfalta ispod Vrdničke kule. Levo postoji odvojak
za Vrdničku kulu šumskim putem. Dalje se ide asfaltom. Na ulazu u Vrdnik
sa desne strane je manastir Vrdnik - Ravanica. Tu je KT 24. Pečat je u
manastiru, a put se prelazi za oko 1 čas hoda. Udaljenost je 5 km.
Transverzala
od manastira ide levo kroz naseljeno mesto ulicom koja vodi pored hotela
„Termal" i otvorenog bazena. Dalje pored česme mineralne vode kroz
rudarsku koloniju, a zatim kroz šumu sve do grebenskog puta Crveni čot -
Iriški venac. Po izlasku na asfalt staza ide paralelno sa putem na
udaljenosti 20-30 metara kroz šumu. Kada se stigne na Iriški venac i
raskršće puteva stiže se do KT 25. Pečat se nalazi u kafani kod
benzinske pumpe. Od Vrdnika dovde ima 7,6 km i prelazi se za skoro 3
sata hodanja.
Kada se
nastavi na istok asfaltom stiže se posle 350 m do hotela na Vencu. (Taj
hotel je sagrađen još 1935. godine kao planinarski dom društva „Fruška
gora".) Odmah pored hotela (ne motela!), skreće se na jug markiranom
stazom nizbrdo kroz šumu. Posle spuštanja koje je manje od 1 časa stiže
se do Novog Hopova gde je KT 26. Kilometarska udaljenost je oko 3,5 km.
U manastiru je i pečat transverzale.
Od Novog
Hopova nastavi se na jug travnatom dolinom do jezera-ribnjaka koji je
udaljen 500 m od manastira. Odatle se naglo skreće na severoistok i
posle prelaza još jedne kose stiže se do manastira Staro Hopovo, koji se
sada obnavlja. Pečat ove KT 27 je u Novom Hopovu. Put se prelazi za 40
minuta, a udaljenost je 2,2 km.
Pošavši od
Starog Hopova uz potok najpre se nailazi na izvor, pa prelazi potok, dok
desno ostaje izvor sumporne mineralne vode. Nastavlja se uzbrdo na
sever. Ide se sve do asfalta Iriški venac - Banstol. Kada se izađe na
put ide se desno oko 500 m i stiže do TV tornja i odmarališta
Elektrovojvodine. Kod dežurnih je pečat. Deonica se prelazi za jedan sat
hoda, a udaljenost je oko 3 km.
Od TV tornja
put transverzale se poklapa sa maratonskom stazom sve do manastira
Grgetega. Put tu ide stalno nizbrdo kroz šumu u pravcu jugoistoka.
Dužina ove relacije je 5 km i prelazi se za 1,5 čas hoda. U manastiru
Grgeteg je pečat. To je KT 29.
Dalje put
vodi ka manastiru Krušedol. I ovaj deo puta je dug 5 km, ali se uglavnom
ide asfaltom do Krušedolskog Prnjavora. Još samo 400 m dalje je u dolini
potoka manastir Krušedol. Pečat je u manastiru i to je KT 30. Ova
relacija prelazi se kao i prethodna za 1,5 čas.
Izašavši od
Krušedola prelazi se asfaltni put i kreće seoskim kolskim putem na sever
uz potok Ubavac stalno uzvodno i uzbrdo sve do manastira Velika Remeta
gde je KT 31. U manastiru je pečat transverzale. Udaljenost ova dva
manastira je 3,5 km i to se prelazi za 1,5 čas hoda.
Od Velike
Remete treba nastaviti uzbrdo do grebena, te preći grebenski put i
spustiti se nizbrdo sve do Stražilova i groba Branka Radičevića gde se
na spomeniku nalazi KT 32. Tu je kraj ove 160 km duge transverzale. Od
manastira Velike Remete do Brankovog groba ima preko 2 časa hoda i to je
udaljenost od 6,5 km. Pečat zadnje kontrolne tačke nalazi se u
planinarskom domu na Stražilovu, suprotno od brega gde je spomenik
Branku. Rastojanje od Brankovog spomenika do doma se prelazi za oko pola
časa hoda.
Preporučuje
se planinarima da se ova duga transverzala prelazi u četiri etape po
jedan dan. Te etape su: Stražilovo - Andrevlje sa noćenjem u Andrevlju,
zatim od Andrevlja preko Rohalj baza i Đipše sve do hotela „Fruška gora"
u Ležimiru. Ovde bi bilo drugo noćenje. Treća deonica ide preko
Zmajevca, Ravanice do Iriškog venca, gde je sledeće noćenje. Zadnja
etapa je od Iriškog venca preko Hopova, Krušedola, sve do Stražilova i
završetka ove duge i lepe transverzale. Pored predloženog etapnog
obilaska moguće su mnoge druge varijante.
Zbog lošeg
rasporeda planinarskih domova (koncentrisani su na Popovici) na Fruškoj
gori za sva noćenja treba platiti punu cenu u hotelima, što ne odgovara
plitkom planinarskom džepu.
Pošto je pre
početka obilaska Fruškogorske transferzale pribavio transferzalni
dnevnik, a prilikom obilaska overio ga na svim kontrolnim tačkama,
obilaznik ga daje na uvid zaduženima u Planinarskom savezu Vojvodine i
dobija zasluženu značku.
Aleksandar Damjanović,2002.g. |
