10108 МАРАТОНАЦА
Маратон је ушао у четврту деценију а на 31. Планинарском маратону на Фрушкој гори, одржаном 10. и 11. маја, учествовало је 10.108 маратонаца, а број учесника свих, до сада одржаних Маратона, стигао је до 128.264!
Изузезно пријатно време за пешачење и, од пролећних киша, мека и прохладна стаза, допринела је високој пролазности на свим стазама Маратона, па се само 303 (3%) учесника броје као одустали, и ако је међу њима, сигурно, један број оних који су са неке од стаза стигли на Поповицу, али, уместо кроз циљ, утрчали у градски аутобус за Нови Сад.
Као и претходних година, на стазама Матарона било је нешто више мушкараца (5318) од жена (4790) а на Маратону је опет "царовала" младост - 7278 (72%) учесника маратона било је млађе од 25 година!
Стазу радости и задовољства прешло је 209 деце предшколског узраста у пратњи родитеља или дека и бака. За све остале учеснике Маратона и даље су најпопуларније стазе Приправничког маратона (на три стазе укупно 5831 маратонац) и стазе Малог маратона (на три стазе укупно 3024 маратонца). Две стазе Средњег маратона успешно је прешло 367 маратонаца, а стазу Ултра-маратона прешло је више маратонаца (205) него две стазе Великог маратона (укупно 169 маратонаца).
На стазу Ултра-маратона долазе све спремнији маратонци, па је чак седам маратонаца стазу дугачку готово 103 километра прешли у истом дану, дакле, на циљ стигли пре поноћи. Миодраг Миљковић из Ниша стигао је на циљ у 21:10 часова и тиме поставио друго најбоље време од када је трасирана стаза Ултра-маратона. За њим су на Поповицу стизали Зоран Димов из Велеса, Македонија (у 21:25), Угљеша Николић из Руменке (у 22:20), Бојан Сич из Новог Сада (у 23:44) па три припадника Жандармерије из Београд . . . Најбржа жена на стази Ултра-маратона била је, последњих година редовни учесник Маратона, Каталин Вег из Будимпеште, Мађарска, (недеља, 06:00). Заједно са њом, стигла је и Анита Силађи, такође из Будимпеште а као трећа, на Поповицу је дошла Жељка Радочај из Новог Сада (07:21).
На 31. Планинарски маратон учесници су стигли из 252 места из Србије а маратонци из иностранства стигли су из Белгије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Македоније, Републике Српске, Словеније, Русије, САД, Хрватске и Црне Горе.
? Драган Ћирић
ПОХОД НА МИРОЧ
У петак, 18. априла, пун аутобус планинара (33 из новосадског "Железничара", 4 из "Нафташа", 4 из Београда, 3 из буковачке "Вилине водице", 2 из Суботице, 6 из Врбаса и по 1 из новосадског "Поштара", Зрењанина, Сирига и Пожаревца) кренуо је на планинарску акцију под називом "На Мироч са Драганом" - водичи Драган Грабусин и Драган Перишић. Многима је ово прва посета Мирочу, невисокој планини на истоку Србије.
У аутобусу су сви добро расположени - причају се вицеви, пева се, Добринка Обровски чита неколико песама из своје збирке "Љубав у житу", коју је понела на поклон водичу Мити (Димитрије Сингуриловић) из Кладова.
После ноћи преспаване у Текији, освануо је тмуран, магловит дан који није обећавао пријатно пешачење. Ипак, са четворо планинара из Кладова, готово сви учесници акције кренули су на успон. Већина планинара је у мајицама које је обезбедио Радосав Белоица, такође учесник акције. Део пута прелезимо аутобусом, а даље пешке, прво широким, помало блатњавим колским путем, који се касније сужава у камениту стазу, а све то кроз прави шпалир јоргована.
Успех је комплетан - сви су се попели на Мали Штрбац са којег се пружа предиван поглед на Ђердапску клисуру и суседну Румунију. Магла се подигла, на врху нас је обасјало сунце и омогућило поглед на 40 метара високу, исклесану главу Децибала на румунској обали Дунава.
После паузе за ручак и фотографисање крећемо узаном, местимично зараслом гребенском стазом према чеки која се види у даљини. После краћег задржавања на овом прелепом видиковцу, почиње силазак стрмом и клизавом стазом. На тешкој стази један о планинара-домаћина оклизнуо се и повредио ногу, због чега му је на лицу места пружена помоћ, а касније у Текији стављено и пар копчи, што га није спречило да се следећег дана појави на наставку акције, тврдећи да му није ништа!
Лакши део стазе кроз шуму, посут сувим лишћем, довео нас је до куће где смо поново могли наточити воду, на водом сиромашном Мирочу.
Појављује се претећи облак и журимо према аутобусу. Страх је био оправдан јер је киша почела да пада чим смо ушли у аутобус. По доласку у Текију део планинара одлази на раније наручену рибљу чорбу, други део одлази да се истушира и спреми за вечеру, после које дружење траје до касних ноћних сати.
После доручка крећемо пут Кладова где нас већ чека водич Мита са неколико домаћих планинара. На путу ка манастиру Вратна слушамо занимљиве приче о Трајановом мосту, о селима и вароцима кроз које пролазимо, локалне легенде . . . У Вратни нас дочекују радосна лица још неколико планинара из Кладова са којима, заједно продужавамо ка манастиру и чувеним прерастима на речици Вратни. Већина планинара одлази до друге прерасти - "капије" у стени, пречника око 40 метара, коју је, ко зна када, некада моћна Вратна, пробила кроз стену. До треће "капије", због тешке стазе, одлазе само најспремнији планинари. Остали обилазе женски манастир у близини, са малом скромном црквом и два конака. Свеже окречени зидови скривају трагове које је оставио "зуб времена" а мене, као и у другим манастирима, фасцинира тишина и нека магична смиреност и осећај страхопоштовања према претцима, који су подизали ова здања.
Мало дуже чекамо групу која је отишла до треће Вратњанске капије, па са сат времена закашњења, крећемо према Јабуковцу и Доњем Милановцу. Код Браничева, у близини Голубца, правимо паузу за вечеру, па преко Пожаревца и Београда настављамо за Нови Сад, у који стижемо око поноћи.
Бројне фотографије неће дозволити да заборав прекрије два предивна дана проведена на прелепом Мирочу, где живи дух и легенда Марка и добре виле, у тишини која опија и осваја.
До следећег путовања,
? Добринка Обровски
"ЗЕЛЕНИ ЛИСТ" ЗА "ЖЕЛЕЗНИЧАР"
У циљу развијања еколошке свести и заштите животне средине Други програм Радио Београда и магазин "Чекајући ветар" већ 25 година додељују признање "Зелени лист". Ове године, почетком априла, у пријатном амбијенту Специјалног резервата природе Засавица, у близини Сремске Митровице, проглашено је 12 носилаца признања "Зелени лист", који су се тако окитили титулом "Заштитника природе" за 2007. годину.
У конкуренцији са Заводом за заштиту природе Србије, ЈП "Национални парк Копаоник", ЈПК "Зеленило Београд", Сектором за односе са јавношћу Електро-привреде Србије, ЈП Спортско-рекреативни центар "Тиквара" из Бачке Паланке и Шумским газдинством Бачка Паланка, дакле јавним предузећима и институцијама, који су по природи свог посла дужни да брину о животној средини а располажу значајним буџетским средствима, људским и техничким потенцијалом, међу лауреатима су били и изузетни појединци, Љиљана Николић, новинар РТВ Сокобања у пензији и Слађан Папић, директор ОШ "Добросав Радосављевић" из Мачванске Митровице. Значајно признање понели су и недељни лист "Град" из Крушевца, Општински одбор Покрета горана из Вршца, ОШ "Купачки партизани" из Великих Купаца и ПСД "Железничар" Нови Сад. За ово значајно признање новосадске планинаре је предложио Покрет горана Новог Сада а "Зелени лист" је на Засавици примио председник Друштва Драган Ћирић.
Свим фабрикама у Јужној индустријској зони Панчева додељен је "Црни лист".
? Драган Ћирић
КРОС СРЕМА У ИНЂИЈИ
У суботу, 29. марта, по сунчаном, али ветровитом времену, непријатном за атлетичаре, под покровитељством Скупштине општине Инђија, Железничког атлетског клуба "Градитељ", Заједнице железничких спортских клубова Србије и медијског спонзора листа "Спортски журнал", у популарним инђијским Лејама, одржано је 28. Међународно првенство Срема у кросу и 41. Првенство Србије у кросу за железничаре. Кроз линију циља, у свим дисциплинама, прошло је 909 такмичара из Србије, Етиопије, Румуније и Молдавије, старости од 9 до 80 година!
У главним сениорским тркама, пехаре "Спортског журнала", као и прошле године, освојили су репрезентативци Србије Соња Столић и Душан Маркешевић. После трка у категоријама пионира и средњешколаца, рекреативци и ветерани су се на стази дугој 3000 метара борили за трофеј "Раде Глушица", у знак сећања на некадашњег новинара "Спортског журнала".
На 41. првенству железничара у кросу, у јакој конкуренцији активних радника ЈП "Железнице Србије", против ветра, по неравној подлози, Милорад Новковић, члан ПСД "Железничар" Нови Сад, добро је "заорао" инђијске Леје и стигао до трећег места На победничком постољу, најуспешнијим активним железничким радницима пехаре је, у име Заједнице ЖСК Србије, уручио Милан Бодирога, генерални секретар Заједнице.
У интервјуу за железнички лист "Пруга" Милорад Новковић изјавио је да је задовољан пласманом и очекује да следеће године буде још бољи, а сва тројица најуспешнијих железничара имају заједничку жељу - да, као 2004. године (за Антверпен у Белгији) и ове године формирају репрезентацију железничара и у олимпијској години учествују на Међународној железничкој олимпијади (УСИК) у Паризу, Француска.
На крају, треба поменути да је и ове године, као најстарији, сада већ 80-тогодишњи Силвестер Ковач са лакоћом претрчао стазу за ветеране, а Савез спортова Инђије је, као добар домаћин, и ове године за све такмичаре обезбедио ручак и пиће.
? Милорад Новковић
АЛПИНИСТИ У ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКОЈ КЛИСУРИ
Три члана "Железничара", Зоран Марковић, Мирко Сабадка и Далибор Војинов и Миша и Иван из "Вилине водице" из Буковца искористили су Ускршње празнике за квалитетан алпинистички тренинг у стенама Овчарско-кабларске клисуре.
На пут су кренули у петак, 25. априла, возом до Овчар бање и после постављања шатора у ауто-кампу Бање, поподневне сате искористили за први тренинг. Са Зораном, као вођом навезе, Мирко и Миша, за сат и двадесет минута, испењали су "Моравску смер", дужине 70 метара, тежине 3. Тренинг се завршио у сумрак, па су сви, низ сипар, пожурили до својих шатора у Бањи.
Следећег дана падала је киша, па је због немогућности пењања алпинистичких смери, дан искоришћен за класично планинарење до врха Каблара. Од планинарског дома, маркираном стазом поред испоснице Светог Саве, сва петорица су до врха Каблара (863м н/в) стигли за сат и по времена. На врху је почело да грми, па су се сви, без задржавања, другом страном Каблара, поред планинарске куће "Каблар", вратили у камп.
У недељу је освануо леп сунчан дан који је искоришћен да се испење смер "Пролећна", дужине 130м, тежине 2 и 3. На једном ужету, Зорану (вођа навезе), Мирку, Миши и Ивану требало је два и по сата да прођу смер. Исту смер су испењали и четворица Суботичана, са којима су се новосадски алпинисти дружили током овог пријатног Ускршњег-алпинистичког викенда у Овчар бањи, а треба напоменути да Далибор није пењао алпинистичке смери јер нема још ни један алпинистички течај.
Комбијем, са Суботичанима до Пожеге, и возом преко Београда, алпинисти су у Нови Сад стигли у недељу, мало пре поноћи.
на основу извештаја Зорана Марковића
КРАТКЕ ВЕСТИ
РАДНА АКЦИЈА НА ПОПОВИЦИ
Уобичајено, као и претходних година, уочи Планинарског маратона, у суботу, 3. маја, на Поповици је организован радна акција са уобичајеним "дневним редом" - чишћење и уређивање планинарског дома за предстојећи Маратон, чишћење подрумских просторија које ће за време Маратона бити коришћене као гардероба за учеснике Маратона, контрола инвентара Маратона и уређивање околине планинарског дома.
Уз домаћине планинарског дома Живојина и Бранку Петровић, у радној акцији је учествовало 15 чланова Друштва, а све је завршено скромним ручком у дому.
? Драган Ћирић
ЦРНА ГОРА, КОМОВИ 2008
У среду, 30. априла, "планинарским" аутобусом, са "планинарским" возачем Милетом из Бачке Паланке, 33 новосадска планинара кренуло је пут Комова у Црној Гори. У Беране смо стигли сутрадан, у 8 ујутро и одмах похитали у пекару по хлеб и бурек.
После два сата стижемо на Трешњевик. Уским макадамским путем, по којем цури вода, возимо се према Еко-катунима Штавна. Овде је последње снег пао у марту и још се задржао, што не памте ни старији мештани, па пролазимо поред сметова снега висине и до 2 метра. У једној тесној кривини аутобус је бочним гепеком ударио у чврст снег, због чега су се врата гепека отворила и мало искривила. Миле је зауставио аутобус и једва отворио врата од снега. Отрчао сам путем око два километра да видим да ли је пут даље проходан. И ако све вишље, правцем према југу, снега је било све мање, па сам се вратио до аутобуса. Искривљена врата су била подигнута и кроз прозор везана прусиком за пртљажник. Миле је наставио лагано да вози, скупљајући уз пут планинаре који су према катунима кренули пешке. Део групе се сместио у петокреветне Еко-катуне, опремљене кухињом и купатилом, а остали у планинарски катун и шаторе.
Испред катуна се уздижу две огромне планине, прекривене снегом, од којих многима застаје дах. На Васојевићки ком (2461м) крећемо око 13 часова, у правим зимским условима! Неочекујући оволико снега у мају месецу, тек неколико планинара је понело цепине. Кроз мекан снег стазу прте Мирослав Тир из "Железничара" и Вељко Марић и Жељко Дулић из "Вилине водице" из Буковца. По изласку на један од снежних гребена наишао је кишни облак и почело да грми. Са зачеља колоне поштаљком сам позвао планинаре на повратак, али ме сви нису чули, па се мања група вратила у катуне а чак 22 планинара изашло на врх, међу којима и најмлађи, 12-тогодишњи Алекса Гајић, али и Олга Нинков, најстарији учесник акције!
Сутрадан, у петак, 2. маја, крећемо у 8:30, поред извора, кроз шуму, до Љубан катуна, одакле, после 20 минута одмора, крећемо према врху Љеворечког кома (2485м). Камење и снег отежавају успон, без цепина, па доста планинара одустаје. Тежак успон до врха успешно су савладали Мирослав Тир, Зоран Грчић и Анкица Малиновић из "Железничара" и Вељко Марић, Жељко Дулић и Небојша Шкорић из "Вилине водице". После силаска у међукомље, Жељко Дулић је повео групу планинара и на Кучки ком (2487м) на чији врх су успешно изашли Жељко Дулић, Небојша Шкорић, Вељко Марић и Соња Радић из "Вилине водице" и Мирослав Тир и Гордана Хорват из "Железничара". Док је мања група била на Кучком кому, ја сам 20 планинара повео на мање захтевну туру до врха Лиса (1879м) на који је изашла комплетна група. Са врха се, по лепом сунчаном дану, пружао поглед на околне Комове, оближње катуне и ливаде прекривене љубичастим шафраном.
Силазимо до ливада на којима правимо паузу за ручак и одмор. Нисмо одолели тишини која нас је окружила, па смо на ливади одспавали око сат времена! Са песмом стижемо до Лекићеве кафане на Трешњевику где се частимо кафом и никшићким пивом. Али, право изненађење чекало нас је у Еко-катуну - пасуљ који је скувао Небојша из Буковца. Анкица је направила и салату од пасуља - само није било колача од пасуља! У госте нам долазе и дародавци пасуља, Гајићеви, Црни и Жељка а дружење настављамо код Зорана Новаковића, уз палачинке за које је био задужен Жељко Дулић. Милан Лакић и група планинара одлази до села које се зове Јапан, које има и натписе на јапанском (?!!).
Миле је припремио аутобус, а ми се полако пакујемо и прирпемамо за повратак. Поздрављамо се Војом Бабовићем, чуваром Еко-катуна, и наш следећи долазак договарамо за јули следеће године.
У Новом Пазару правимо паузу уз ћевапчиће и јагњетину у познатом ресторану "Шедрван". Уз још пар краћих пауза, у Нови Сад стижемо око 21:30, певајући песму "Боље бити пијан, него стар"!
Првомајске празнике на Комовима су провели по 11 чланова "Железничара" и "Нафташа" из Новог Сада, 12 чланова "Вилине водице" из Буквовца и по један планинар из Бачке Паланке, Сомбора, Зајечара и Зрењанина.
? Зоран Грчић
ЈЕГРИЧКА 2008
Традиционални сусрет планинара "Јегричка 2008" изведен је у суботу, 19. априла, још једном у организацији Планинарског клуба "Сириг" из Сирига. Акција је окупила 130 учесника из неколико планинарских друштава из Војводине. Поред домаћина, ту су били планинари из ЖПСД "Др Радивој Симоновић" из Сомбора, хималајац Исо Планић довео је из Суботице подмладак ПК "Спартак" а боје "Железничара" из Новог Сада бранило је 13 чланова Друштва.
Како је возач "Тимас" Зајечар, без обавештавања путника, одустао од даље вожње према Суботици, новосадски планинари су, због замене карата и обезбеђивања другог превозника, 20 минута каснили у Сириг и пропустили свечано отварање акције.
Ипак, домаћини су сачекали новосадске планинаре, па су сви учесници акције пешачили стазом која водила од Сиришког канала, десном обалом Јегричке до моста, и вратили се левом обалом Јегричке, поред Хеверовог салаша и ловачке куће. Водичи су, као и претходних година, били Бранко Срнић и Јован Стипановић.
Учесници акције су кренули по лепом пролећном времену, сувом стазом, поред уредних кућа, озеленелих дрвореда и расцветаних башти, посматрајући успут, птице - орлове мишаре и фазане и слушајући крекет жаба. Посебно одушевљење изазивали су срне и зечеви који су преплашени, искалали испред колоне планинара. После краће паузе на мосту, планинари су кренули ка напуштеном салашу и стигли до њега у правом тренутку! Спремало се велико невреме - небо је постало тамно, почео је да дува јак ветар, киша је у налетима носила све пред собом, а време је одједном личило на касну јесен! Јак ветар је чак оборио неколико црепова са дотрајалог крова салаша, али на срећу, нико није повређен а стари салаш је добро сачувао планинаре од кише. Срећом, све се ово брзо завршило, па су учесници акције, сада мокром стазом, продужили ка Хеверовом салашу, где их је поново дочекало сунце! Као да невемена није ни било, опет добро расположени планинари, искористили су лепо сунчано време за пријатну паузу, окрепљење и бројне фотографије.
После пређених 17 километара, акција је завршена у пријатном објекту ловачке куће а посебна атракција биле су дивље свиње са прасићима, које сиришки ловци негују и хране. Ручак, зна се, планинарски пасуљ и млади лук, допринели су добром расположењу.
После свега, разумљиво, обећали смо Сирижанима долазак и следеће године.
? Александра Пивнички-Вујичић
УСПОН НА МАЈА ЈЕЗЕРЦЕ
У возу који је у четвртак увече, 20. марта, кренуо за Београд, били су Зоран Грчић, Мирослав Тир и Вељко Марић из новосадског "Железничара", четири планинара из буковачке "Вилине водице" и један из сомборског "Целтиса", а на станици у Београду чека