ОДРЖАНА РЕДОВНА СКУПШТИНА ПСС ВОЈВОДИНЕ
У суботу, 15. марта, одржана је редовна годишња скупштина Планинарско-смучарског савеза Војводине. У препуној сали Спортског савеза Војводине у Новом Саду, делегати из 40-так војвођанских планинарских друштава имали су прилику да чују, као и на свакој редовној скупштини - извештај раду Савеза у претходној години, извештај Надзорног одбора и Већа части и планове за ову, 2008. годину.
И ако добро припремљен, уобичајени дневни ред, ипак не би био разлог за писање овог текста. Разлог су последње две тачке дневног реда - додела Плакете и признања Савеза и проглашење најактивнијих планинарских друштава и појединаца за 2007. годину.
Настављајући лепу традицију да се сваке године сумирају спортски (планинарски) успеси клубова и појединаца, Миодраг-Мићо Јововић, председник ПСС Војводине, ове године, међу бројним војвођанским планинарима, уручио је признања и члановима нашег Друштва:
- диплому Фераринов Павлу, за успешан успон на Аконкагву, 6960м,
- диплому Малиновић Анкици, за успешан успон на Килиманџаро, 5896м,
- диплому Малиновић Драгану, за успешан успон на Килиманџаро, 5896м,
- диплому Апостоловић Дејану, за успешан успон на Западни Елбрус, 5642м,
- похвалницу Тир Мирославу, за успешан успон на Мон Блан, 4807м.
Златне значке Савеза добили су бивши чланови "Железничара", Јован Радош (председник Друштва од 198?- ) и Ђула Шејпеш. Подсећања ради, обојица су били део екипе која је осмислила Планинарски маратон на Фрушкој гори и организовала први маратон, давне 1978. године.
Највише признање - плакету ПСС Војводине, ове године добио је Миливој Настасић, за допринос у развују планинарског спорта у Војводини, а пре свега за успешно, 15-тогодишње вођење и организовање Планинарског маратона на Фрушкој гори.
Захваљујући великом труду Павла Фераринова који је прикупио податке о планинарским активностима више десетина наших чланова, и Друштво и појединци су заслужено, високо рангирани. Тако је, у категорији јуниора, Алекса Гајић заузео друго место и добио сребрну медаљу, диплому и књигу из едиције ПССВ. У категорији сениорки Катарина Дурман је заузела треће а Павле Фераринов, у категорији сениора, друго место.
У категорији најактивнијих друштва ПСД "Железничар" из Новог Сада заузело је друго место.
? Драган Ћирић
ЂОРЂЕ МИКАЛАЧКИ НА ВРХУ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ
После квалитетних припрема на Сопотници, Црној реци и Старој планини, експедиција "Авала - Аконкагва 2008" кренула је крајем јануара пут Јужне Америке, са намером да освоји Аконкагву на Андима (6962 м), највиши врх Јужне Америке и целе јужне хемисфере. У десеточланој екипи, поред чланова београдске "Авале" која је организовала ову Експедицију, била су два планинара из Пријепоља, по један из Руме, Аранђеловца и Ђорђе Милакалачки из новосадског "Железничара".
Експедиција је постигла велики успех, јер је у среду, 13. фебруара, око 21 час по нашем времену, после 14-точасовног напорног пењања, по снегу и јаком ветру, на -20ºС, чак седам чланова експедиције изашло на највиши врх Јужне Америке. На врху се завијорила застава Србије, београдске "Авале", али и новосадског "Железничара", а Ђорђе Микалачки се успешним изласком на Аконкагву (6962 м) придружио Павлу Фераринову и Драгану Малиновићу, члановима Друштва, коју су такође освојили највише врхове три континента, Европе (Кавказ), Африке (Килиманџаро) и Јужне Америке (Анди).
на основу текстова објављених у "Политици", "Новостима" и "Блицу"
БУКВАР ПЛАНИНА СРБИЈЕ
ХАЈЛА
Хајла је планина у склопу
Проклетија, на граници Косова и Метохије у Србији и Црне Горе. Лежи између
Руговске клисуре и изворишта реке Ибра. Највећу висину (2403 м) достиже на
територији Србије. Обухвата и нешто издвојену Ахмицу висине 2272 м .
У њеној грађи највише је пермских кварцних конгломерата и поврх њих, силифицираних, мермерастих и доломитских кречњака. У плеистоцену била је под ледницима, који су се од ње разилазили и кретали, нарочито према северу, међу којима је најпознатији био рожајски. Њихови трагови су остали у виду неколико циркова и валовских корита. Због изразите висине, гребен Хајле је го, а нижи делови су покривени суватима, а подножје, нарочито према изворишту Ибра, четинарском вегетацијом у којој има дивљих животиња (медвед, вук и др.)
? Зубић Горан
ТРЕКИНГ ЛИГА СРБИЈЕ-ВОЈВОДИНЕ
У организацији Планинарско-алпинистичког клуба "Матерхорн" из Панчева и Ламброса Худелудиса, страртовала је друга сезона Трекинг лиге на теренима Фрушке горе. У суботу, 22. марта, одржано је 1. коло, а као и прошле године, учесници из ПСД "Железничар" из Новог Сада су најбројнији учесници овог занимљивог такмичења, а екипа стандардна: Драган Ћирић, Зоран Марковић, Милорад Новковић, Маргарета и Саша Милаковић, Бранко Илић, Драгомир Комаров, Александар Кнежев и Дарко Кресић.
Стаза од 50 километара водила је делом источним стазама Фрушкогорског маратона а делом стазама Буковачког маратона: старт Поповица, Главица, Астал, Селиште, дом на Стражилову, Бранков гроб, манастири Гргетег, Крушедол, Велика ремета, ТВ-торањ, манастири Старо и Ново Хопово, Иришки венац, Краљева столица, циљ Поповица: По прохладном и ветровитом времену, стазу је најбрже савладао Зоран Марковић из Новог Сада, у времену 5 часова и 6 минута. За Зораном су на циљ на Поповици стизали Угљеша Николић из Руменке (5:25), Драган Ћирић (6:05), Бојан Сич ((6:11), Радомир Папић из Зрењанина (8:24), Никола Радосављев (8:24), Милан Милојевић (8:32), Владимир Сремчевић из Београда (8:32), Драгомир Комаров из Новог Сада (9:25), Милорад Новковић из Руменке (9:26), Маргарета Милаковић из Руменке (9:54), Саша Милаковић из Руменке (9:55), Бранко Илић из Новог Сада (9:55), Споменка Младеновић (10:26), Дражен Сарјановић (10:26), Александар Кнежев (10:47) и Дарко Кресић (11:50).
На крају, уз разговоре о будућности Трекинг лиге, Ламброс Худелудис из Панчева, организатор Трекинг лиге, уручио је учесницима Трекинг лиге 2007. пехаре, медаље и мајице са знаком Трекинг лиге, као и дипломе за учешће у овогодишњем 1. колу.
? Милорад Новковић
П ЛАНИНАРСКА УЧИОНИЦА
ОПРЕМА ЗА ОНЕ КОЈИ КРЕЋУ ПРВИ ПУТ У ПЛАНИНУ
Стижу нам лепши дани. Очекујемо да баба Марта попусти и дозволи пролећу да нам дође на врата и обасја нас Сунцем, мирисима, цвећем, лепим шетњама, цвркутом птица, игри лептира . . . Лепи дани увек у природу доведу и неке нове планинаре, љубитеље природе, који су жељни опојних мириса, шетњи и одмора од градске јурњаве, гужве и животних притисака и проблема који носи сваки радни дан. Када новопечени љубитељи природе одлуче да крену у природу, веома често дођу у просторије планинара, да се распитају где се све путује, пешачи . . . али и поставе питање, каква им је опрема потребна. Из тог разлога пишем овај текст, да им колико толико олакшам први одлазак у Фрушку гору, која је планинарима друга кућа.
Кренимо редом - Воља је најважнија! Воља треба да вас натера да се, бар један дан у недељи, одрекнете телевизора, рачунара, обилне масне хране и осталих ђаконија, и кренете у планину где можете срести разне дивље животиње (шалим се), међу којима су најопасније људи (не шалим се), ходате по блату, киши, снегу, ветру или по лепом сунчаном дану ослушкујете птице, фотографишете шумско цвеће, или уживате у свежини јутра у планини, изласку и заласку Сунца и уживате у видицима од којих застаје дах. Воља која вас доведе у планину дароваће Вам незаборавна дружења уз логорске ватре, уз камине планинарских домова, дружења са познатим и непознатим људима, заједничку песму, путовања у крајеве за које нисте раније ни чули, упознавање сопствених и туђих навика, култура, обичаја, предела . . . Можда ћете на планини открити неко своје друго Ја, или међу планинарима открити сродну душу, па се можда и заљубити! А тек, колико пута ћете се заљубити у нове крајолике, градове, реке, поља . . . Да ли ће вас ваша Воља натерати да кренете са нама? Ја верујем да хоће али одлуку о томе морате донети сами!
Осим воље, од опреме потребно Вам је следеће:
Веш, чији је задатак да лепо лежи уз тело, упија зној и ствара један изолациони слој. Треба да је памучни, или од тзв. "активних" материјала. Никако не би смео бити од полиестера, најлона и других вештачких материјала, јер они приликом трења са телом, нарочито на местима знојења, не упијају зној а доводе до оједа. У комплету веша треба да буду две мајице, јер је искуство показало да је за планинаре најбоље слојевито облачење, а и постоји могућност сушења, од зноја мокре мајице, заменом њихових места.
Препоручуј два пара чарапа, од којих до коже иде памучна а преко ње вунена чарапа, што чини идеалну термичку и механичку заштиту ноге, наравно уз адекватну обућу. Памучна чарапа упија зној а вунена је добар изолатор од врућине и делује као еластични јастук између обуће и ноге. Препоручује се дужина до испод колена, а никако краће од половине листа.
Такође се препоручују се панталоне са дугим ногавицама (али, никако фармерице) јер штите ноге од гребања, прљања, крпеља а лети од опекотина од сунца. Уз панталоне дугих ногавица могу се носити краће чарапе. Лети, планинари могу носити и кратке панталоне, тзв. бермуде, шортсеве, пумпарице, али се уз кратке панталоне, као чарапе се препоручују доколенице. Добро је имати једне или двоје наменских панталона, од меког, лакшег материјала, од памука, кепера и слично. Морају да буду удобне и комотне. Треба да имају довољан број адекватних џепова који служе да се ставе ситнице које често требају, да не би морали често да претурате по ранцу. Ипак, џепова не треба да буде ни превише и не треба да су јако велики, да не штрче, јер онда по правилу за запињу за околно растиње. Није добро да су панталоне црне јер апсорбују сунчево зрачење па у њима буде вруће. Као најбољу летњу комбинацију препопучујем једне бермуде и једне дуге панталоне. За почетак је добра и памучна тренерка. Лети у ранцу треба имати и купаћи костим.
Лети је пожељно, а у пролеће и јесен обавезно, у ранцу имати шушкавац, панталоне и јакну са капуљачом од балонера или сличних материјала који штите од ветра и кише. Треба имати у виду да шушкавац мање више штити од ветра и кише, али не дозвољава дисање коже, због чега ћете се појачано знојити, нарочито ако се крећете. Јакну и панталоне успешно замењује дужа кишна кабаница или пелерина.
Треба знати да лети у планини дани нису увек врели а ноћ може да буде и веома хладна, па за такву прилику у ранцу треба имати дукс, џемпер или јакну или обоје. Памучна кошуља или прслук је такође добар избор за нагле промене у планини или за тренутке паузе на успону, када тело почиње да се хлади.
За лето предлажем капу, качкет, шешир или мараму који штите главу од сунца и стварају сенку у пределу очију што, по јаком летњем светлу олакше гледање и мање замара очи. Сунчане наочари су обавезан реквизит који штити очи од штетних УВ зрачења, али никако пластичне тамне наочаре без УВ заштите, јер оне стварају штетан ефекат.
Тање рукавице често нам требају и у сред лета, нарочито на високим планинама ноћу, али и као заштита дланова и надлактице од гребања и прљања при кретању на успону или неком раду.
Марама или од мајице импровизована маска преко уста, носа и лица лети ће вас штитити од прашине коју носи ветар, али и од јаког Сунчевог зрачења (на већој висини, УВ зрачење је много јаче него у подножју планине).
Обућа треба да је удобна, да нас штити од воде, тврдог терена. Најбоље (али и најскупље) су планинарске гојзерице, али за почетак су добре и удобне дубоке ципеле или патикекоје већ имате код куће. Ако заволите планину и будете је често походили, схватиће да је планинарска гојзерица, са вибрам ђоном и непромочивим слојем коже (комтек, аиртек), најповољнија куповина. Предности гојзерица су велике - фиксирају скочни зглоб, непромочиве су и топле, не проклизавају, скупље су од патика, али и неупоредиво дуготрајније. Уз планинарску ципелу, препоручујем и камашне, непромочиве навлаке за ноге које штите горњи део обуће и ногавице испод колена од кише, снега и блата и упадања прашине, каменчића, снега у обућу.
Незаобилазни део планинарске опреме је ранац! Ранац може бити мали - тзв. дневни, 15-30 литара запремине, у који ће стати сендвич, флашица воде, неки слаткиш, једна резервна пресвлака и кишна кабаница, или велики ранац од 60-90, па чак и 135 литара запремине, у који може стати и до 25 кг планинарске опреме потребне за вишедневно планинарење или планинарење у зимским условима. Када је ранац у питању, водите рачуна да у планини нема каваљерста - строго селектирајте ствари које ва требају на планини, јер ћете свој ранац носити на својим леђима! Ако се озбиљно посветите плананарењу, не треба жалити новац за добар ранац! Уз одећу и храну, у ранцу увек треба имати чутурицу са водом, лекове, прву помоћ и батеријску лампу.
Планинарски реквизит који планинари у последње време све чешће користе су планинарски штапови (може и скијашки) који доприносе стабилнијем кретању на незгодним и клизавим теренима, растерећују ноге, нарочито колена, јер део телесне тежине и тежине ранца преносе на руке и рамена, што нам омогућава дуже ходање уз мањи замор мишића ногу.
Толико за почетак - придружите нам се и уживајте!
? Горан Зубић
ШЕЗДЕСЕТ ЗА ШЕЗДЕСЕТ
Поводом шест деценија постојања и успешног рада Планинарско друштво "Победа" из Београда је овај значајан јубилилеј обележила акцијом под симболичним називом "Шездесет врхова за шездесет година Победе".
На овај начин су и друга планинарска друштва, па и Савез, обележавали своје јубилеје, али су то чинили током целе године јубилеја. Али, "Победа" не би била "Победа" да то није учинала током само једног викенда!!
У током викенда, 28-30. марта, планинари "Победе" су, подељени у више група, освајали врхове - од Загајичког врха (250м) у Делиблатској пешчари, по лепом сунчаном времену, до Мининог богаза (2487м) на Дурмитору, пртећи дубок снег! Успони су извршени у на планинама Србије, Црне Горе и БиХ, а на врх је требало да изађе најмање пет планинара, да би успон био регистрован као део акције, којом је јубилеј обележен.
Билтен бележи "Победин" јубилеј, јер су се једној од "Побединих" акција придружили и наши планинари Катарина Дурман и Стеван Мушкиња. На теренима Сврљишке планине која се пружа између Сврљишког Тимока и Нишаве, односно Сврљишке котлине, са једне стране, и Сићевачке клисуре и Белопаланачког поља, са друге, планинари су у суботу, 29. матра, изашли на Миндрак (1089м), Плеш (1267м), Голубињак (1179м), Жановачки врх (1133м), Скробни врх (1151м), Радев камен (1190м), Голи врх (1272м) и Зелени врх (1334м) а у недељу 30. марта на Градац (1062м), Коту (1023м - ТВ-репетитори) и Вишеград (980м).
Према последњим вестима, "победаши" су токому викенду јубилеја, уместо на 60, "за сваки случај", изашли на 74 планинска врха, у три државе!!!
на основу текста у "Спортском журналу"
и извештаја Стевана Мушкиње
РАДНА АКЦИЈА НА ОРЛОВОМ БОЈИШТУ
Орлово бојиште, 370 м н/в, у близl